Uče­sni­ci pro­jek­ta „Van izo­la­ci­je – ostva­ri­va­nje pra­va pa­ci­je­na­ta sa men­tal­nim obo­lje­nji­ma“ po­sje­ti­li su pre­kju­če Spe­ci­jal­nu bol­ni­cu za psi­hi­ja­tri­ju u Ko­to­ru sa ci­ljem da se upo­zna­ju sa za­po­sle­ni­ma, sa ko­ji­ma će sa­ra­đi­va­ti to­kom na­red­nih pet mje­se­ci. Ak­ti­vi­sti i ak­ti­vist­ki­nje ra­li­či­tih pro­fi­la iz ne­vla­di­nog sek­to­ra ob­i­šli su ne­ko­li­ko od ukup­no osam odje­lje­nja u ko­ji­ma bo­ra­ve pa­ci­jen­ti obo­lje­li od psi­ho­za i po­re­me­ća­ja lič­no­sti, za­vi­sni­ci i pa­ci­jen­ti za ko­je je sud na­lo­žio da bu­du u bol­ni­ci ra­di iz­dr­ža­va­nja mje­re bez­bjed­no­sti oba­ve­znog psi­hi­ja­trij­skog li­je­če­nja i ču­va­nja. Pro­je­kat ko­ji po­dr­ža­va Evrop­ska uni­ja po­sred­stvom De­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je u Cr­noj Go­ri po­kre­nu­le su Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va (HRA) i Cen­tar za žen­sko i mi­rov­no obra­zo­va­nje (ANI­MA). Na­kon spro­ve­de­nog kon­kur­sa za do­dje­lu ma­lih gran­to­va ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma za po­dr­šku pro­je­ka­ta či­je će ak­tiv­no­sti po­mo­ći u pri­mje­ni ak­ci­o­nog pla­na za una­pre­đe­nje rad­no-oku­pa­ci­o­ne te­ra­pi­je u Spe­ci­jal­noj bol­ni­ci za psi­hi­ja­tri­ju u Ko­to­ru, oda­bra­li su šest gran­to­va. Me­đu nji­ma je i NVO „Men­tal­no zdra­vlje ti­če se svih nas“, osno­va­na pri­je go­di­nu u Plje­va­lji­ma, ko­ja će odr­ža­ti ra­di­o­ni­ce „Me­ta­kog­ni­tiv­ni tre­ning u ra­du sa pa­ci­jen­ta sa ši­zo­fre­ni­jom“.
– Ovo je naš pr­vi pro­je­kat, pa je sa­mim tim za nas ja­ko zna­ča­jan, in­te­re­sant­no no­vo is­ku­stvo, i na­dam se da će­mo bi­ti od ko­ri­sti pa­ci­jen­ti­ma – ka­že Be­ri­na Mr­zić, psi­ho­te­ra­pe­ut u edu­ka­ci­ji, ko­ja će ra­di­ti u ti­mu za­jed­no sa psi­ho­lo­gom Da­ni­lom Mi­li­ki­ćem i dr Azrom Delj­ko­vić, psi­hi­ja­trom spe­ci­ja­li­stom. Fi­lip Po­lek­sić iz NVO „Br­ljok!“ sma­tra da dru­štve­ne igre mo­gu bi­ti po­zi­tiv­ne u so­ci­ja­li­za­ci­ji pa­ci­je­na­ta i to je ono zbog če­ga su pod slo­ga­nom „Ne bri­gaj – od­i­graj“ kre­nu­li u pro­je­kat. Iako ne­ma­ju is­ku­stva u ra­du sa psi­hi­ja­trij­skim pa­ci­jen­ti­ma, za njih je ovo ve­li­ki iza­zov, a po­dr­šku oče­ku­ju od za­po­sle­nih. Eki­pa bro­ji de­se­tak čla­no­va, ko­ji će do­la­zi­ti iz Pod­go­ri­ce i Ko­to­ra. Po­red ovih, tu su i gran­to­vi „Bi­bli­o­te­ka do­stoj­na lju­di“ – Ini­ci­ja­ti­va mla­dih za ljud­ska pra­va iz Pod­go­ri­ce (Edi­na Ha­sa­na­gaj) ko­ji će se ba­vi­ti dra­mom i re­kre­a­tiv­nim ak­tiv­no­sti­ma, „Po­ve­ži­mo se ni­ti­ma“ – Udru­že­nje sta­rih za­na­ta i vje­šti­na i nje­go­va­nja ne­ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne „Nit“ iz Pod­go­ri­ce (Smi­lja­na Ra­du­si­no­vić) i „Umjet­nost du­še“ – NVO „Me­štar i Fu­re­šta“ iz Ko­to­ra (Mar­ko Še­va­lje­vić) ba­vi­će se li­kov­nom umjet­no­šću i ruč­nim ra­do­vi­ma, te „Jo­ga za fi­zič­ko i men­tal­no zdra­vlje“ i „Re­ha­bi­li­ta­ci­ja za­vi­sni­ka na psi­hi­ja­tri­ji u Ko­to­ru“ – NVO „Umjet­nost ži­vlje­nja Cr­ne Go­re“, či­ji će čla­no­vi, na če­lu sa in­struk­to­ri­ma Zo­ra­nom Mi­lo­še­vić i Dra­ga­nom Mla­de­no­vić odr­ža­ti ku­r­se­ve sa sport­sko-re­kre­a­tiv­nim ak­tiv­no­sti­ma, so­ci­jal­nim i ži­vot­nim vje­šti­na­ma.
– Rad­no-oku­pa­ci­o­na te­ra­pi­ja je vr­lo bit­na za­to što po­sto­je ne­ki simp­to­mi bo­le­sti ko­ji se ne mo­gu na efi­ka­san na­čin sta­vi­ti pod te­ra­pi­ju is­klju­či­vo lje­ko­vi­ma. Sva­ka do­dat­na te­ra­pij­ska me­to­da, u smi­slu ak­tiv­no­sti i ra­da na odje­lje­nju, ko­ja je sa­gla­sna sa skrip­tom pa­ci­jen­ta, nje­go­vim in­di­vi­du­al­nim ci­lje­vi­ma, ne­što je što mo­že znat­no da po­mog­ne u ka­sni­jem opo­rav­ku po iz­la­sku iz bol­ni­ce i bo­ljoj in­te­gra­ci­ji u ži­vot­no okru­že­nje. Is­tra­ži­va­nja su neo­spor­no po­ka­za­la da pa­ci­jen­ti ko­ji pro­la­ze efi­ka­snu oku­pa­ci­o­nu te­ra­pi­ju i od­re­đe­ne psi­ho­te­ra­pij­ske po­dr­ške, u znat­no ve­ćem bro­ju uzi­ma­ju lje­ko­ve ne­go pa­ci­jen­ti ko­ji se osla­nja­ju is­klju­či­vo na lje­ko­ve i kon­tro­le kod lje­ka­ra u za­ka­za­nim ter­mi­ni­ma, oci­je­nio je dr Jo­vo Đe­do­vić, ko­ji je odr­žao pre­da­va­nje. Rad­mi­la Pe­ri­šić, de­fek­to­log i psi­hop­te­ra­pe­ut, upo­re­di­la je ovaj pro­je­kat sa „ko­mu­nal­nom psi­hi­ja­tri­jom“, s ob­zi­rom na to da se iz dru­štva ide pre­ma psi­hi­ja­tri­ji.
– Ovaj pro­je­kat zna­či i za­jed­ni­ci, a zna­či i na­ma kao usta­no­vi, za­to što će nam oži­vje­ti rad­no-oku­pa­ci­o­nu te­ra­pi­ju za ko­ju ni­smo ima­li ni sred­sta­va ni mo­guć­no­sti. Ima­li smo vo­lju, en­tu­zi­ja­zam, a sve to je krat­kog da­ha, mo­ra­te si­stem­ski ne­što da ri­je­ši­te. Ovo je kre­nu­lo pa se na­da­mo da će se im­ple­men­ti­ra­ti u ne­što ozbilj­ni­je, s ob­zi­rom na to da rad­no-oku­pa­ci­o­na te­ra­pi­ja u dru­gim ve­li­kim psi­hi­ja­tri­ja­ma u okru­že­nju za­u­zi­ma mno­go vi­še pro­sto­ra, re­kla je Pe­ri­ši­će­va za „Dan“.
– Oče­ku­je­mo da ovi pro­jek­ti une­su no­vu ener­gi­ju u bol­ni­cu, po­mog­nu li­je­če­nje i po­nov­no uklju­či­va­nje u dru­štvo pa­ci­je­na­ta sa men­tal­nim obo­lje­nji­ma. Na­da­mo se i da će otva­ra­nje bol­ni­ce za spolj­ni svi­jet i na ovaj na­čin do­pri­ni­je­ti bo­ljem ra­zu­mi­je­va­nju men­tal­nih obo­lje­nja i sma­nje­nju stig­me pre­ma pa­ci­jen­ti­ma ko­ji bo­lu­ju ili su bo­lo­va­li od te vr­ste bo­le­sti, iz­ja­vi­la je Tea Gor­janc Pre­le­vić, iz­vr­šna di­rek­tor­ka NVO Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va. Uku­pan bu­džet za fi­nan­si­ra­nje ovih pro­je­ka­ta je 38 hi­lja­da eura.
M.D.Po­po­vić


Ka­pa­ci­te­ti ne za­do­vo­lja­va­ju po­tre­be

Spe­ci­jal­na bol­ni­ca u Ko­to­ru ras­po­la­že sa 241 kre­ve­tom, a op­slu­žu­je od 250 do 280 pa­ci­je­na­ta iz ci­je­le Cr­ne Go­re. Zbog ve­ćeg bro­ja pa­ci­je­na­ta od kre­ve­ta, bi­lo je slu­ča­je­va da su uba­ci­va­li du­še­ke u so­be. Go­di­šnje se u njoj ho­spi­ta­li­zu­je 1.200 pa­ci­je­na­ta. Tre­nut­no je naj­ve­ći pri­ti­sak na Sud­sko odje­lje­nje ko­je ima oko 60 pa­ci­je­na­ta sa te­žim kri­vič­nim dje­li­ma, dvo­ji­ca iz­dr­ža­va­ju ka­zne za ubi­stvo i taj broj ima trend stal­nog ra­sta. Sud­sko odje­lje­nje ima sa­mo 20 kre­ve­ta, pa pa­ci­jen­ti raz­mje­šta­ju po dru­gim odje­lje­nji­ma. U pro­sje­ku oni bo­ra­ve u bol­ni­ci po 5,3 go­di­ne. Do­sta je i onih ko­ji će u bol­ni­ci bi­ti do­ži­vot­no, kao što je pa­ci­jent­ki­nja ko­ja je ov­dje od osni­va­nja bol­ni­ce 1953. go­di­ne, ka­da je pri­mlje­na kao 12-go­di­šnja dje­voj­či­ca.